1. podrazred Magnoliidae
 

OSOBINE

KLASIFIKACIJA

Veličina:   8 redova, 39 porodica, oko 12.000 vrsta. Redovi Magnoliales, Laurales i Ranunculales sadrže, gotovo, 2/3 ukupnog broja vrsta.  Habitus:  uz drvenaste (pojedine još bez traheja), prisutni su i razni zeljasti oblici.   Cvijet:  cvjetovi su pretežito dvospolni. Cvjetna os uglavnom čunjasto produžena. Elementi cvijeta su brojni (polimerija) i imaju često zavojit (aciklični) raspored. Ocvjeće je, uglavnom, dobro razvijeno i često nije razlučeno na čašku i vjenčić (homohlamidejsko, perigon).   Andrecej:  prašnici su brojni, a razvijaju se centripetalnim redoslijedom. Ponekada su laminarni, bez jasno razlučene antere i filamenta. Česta je primarna poliandrija. Polen često anatreman (monolsulkatan) ili drugih, iz njega izvedenih, tipova. Tek po otvaranju antera polen postaje dvojezgreni (binukleatni).   Ginecej:  cvjetovi s tipično apokarpanim ginecejom i većim brojem plodnih listova (otuda stari naziv skupine Polycarpicae).   Oprašivanje:   prevladavaju entomogamni oblici, čiji cvjetovi stvaraju mnogo peluda, ali nalazimo i cvjetove s nektarom i različitim oblicima oprašivanja, a pojedinačno, čak i anemogamne svojte.   Plod:   prevladavaju plodovi građeni od jednog plodog lista (npr. mjehur, oraščić). Sjemenke često imaju sarkotestu i sklerotestu. Sjemeni zametci su bitegmički i krasinucelatni, a sjemenke obično s malenim embrijem i obilnim endospermom (ponekada obrnuto). Supki ponekada i više od dvije.  Fitokemija:   biljke vrlo često akumuliraju alkaloide fenilalaninske skupine (benzilisokinolinske baze, npr. aporfirinske alkaloide), ali nemaju betalaine, iridoidne spojeve i ulja, samo rijetko sadrže jake tanine.  Srodstveni odnosi: podrazred sadrži relativno primitivne biljke, te veliko sistematsko značenje ove skupine počiva na mnogim primitivnim osobinama. Velika raznolikost, koja ide od jednostavnih do odvedenih oblika, omogućuje filogenetsko izvođenje ostalih skupina, dvosupnica i jednosupnica. U odvedenijih oblika pojavila se oligomerizacija u pogledu perigona, plodnih, pa i prašničkih listova. Najprimitivniji red je svakako Magnoliales. Najodvedeniji su redovi Ranunculales i Papaverales, često ujedinjeni u nadred Ranunculanae. Red Nymphaeales se, adaptivnim radijacijama, donekle izdvojio od glavnog dijela podrazreda, te se ponekada smatra i zasebnim nadredom.  Sistematika: podrazred se često dijeli na dva nadreda: Magnolianae (niže magnolide, pretežito drvenaste svojte) i Ranunculanae (više magnolide, Ranunculales, Papaverales)  Starost:   oko 122 milijuna godina, donja kreda

1. red Magnoliales  1.1. Winteraceae  1.2. Degeneriaceae  1.3. Himantandraceae  1.4. Eupomatiaceae  1.5. Austrobaileyaceae  1.6. Magnoliaceae (Tab. 1)  1.7. Lactoridaceae  1.8. Annonaceae  1.9. Myristacaceae  1.10. Cannellaceae 2. red Laurales  2.1. Amborellaceae  2.2. Trimeniaceae  2.3. Monimiaceae  2.4. Gomortegaceae  2.5. Idiospermaceae  2.6. Lauraceae (Tab. 1, Tab. 2)  2.7. Hernandiaceae 3. red Piperales  3.1. Chlorantaceae  3.2. Saururaceae  3.3. Piperaceae (Tab. 1, Tab. 2) 4. red Aristolochiales   4.1. Aristolochiaceae (Tab. 1) 5. red Illiciales  5.1. Illiciaceae  5.2. Schisandraceae 6. red Nymphaeales  6.1. Nelumbonaceae  6.2. Nymphaeaceae  6.3. Barclayaceae  6.4. Cabombaceae  6.5. Ceratophyllaceae 7. red Ranunculales  7.1. Ranunculaceae  7.2. Circaesteraceae  7.3. Berberidaceae  7.4. Sargentodoxaceae  7.5. Lardizabalaceae  7.6. Menispermaceae  7.7. Coriariaceae  7.8. Sabiaceae 8. red Papaverales  8.1. Papaveraceae  8.2. Fumariaceae